РАЧУНАЈМО НА ТО

Београд,   Огледало  1998 Драган Милосављевић

Да ли ћемо се  ускоро суочити са претећим консеквенцама још једног рата у коме смо проглашени за агресоре, овог пута на сопственој територији? С обзиром на вести са Космета које прате сандуци са телима полицајаца и по којег војника, ово питање, ма колико узнемиравајуће за јавност, није лишено реалних повода. Напротив, западни медији (ТВ канали у информативним емисијама из часа у час, а водећи дневници Њујорка, Париза, Бона и Лондона из дана у дан), најављују могућност интервенције НАТО ако се Милошевић не уразуми и не попусти међународним захте-вима. Насилно увођење принудне управе на територији коју ми сматрамо својом а међународна заједница жариштем које угро-жава светски мир (што Савету безбедности према Повељи даје право да легализује интервенцију међународних снага), правда се гажењем људских права албанске већине на Косову. То је, једногласно тврде господари светске политичке сцене на челу са САД, искључива одговорност режима у Београду оличеног у Сло-бодану Милошевићу.
Много благоглагољивости са овог простора потрошено је без резултата у доказивању да светски моћници греше у одбацивању понуђене аргументације како је колевка српства (Космет) наша, а да ће се они који потпирују и помажу њено изношење из Србије, наћи под ваљком истине која на крају побеђује.
Колико је матушка Русија спремна, тачније способна, да тај ваљак погура показао је јасно Јељцин ових дана, диктирајући у нежном тону прецизне услове Запада Слободану Милошевићу. Помоћ великог словенског брата нека зато мирује у арсеналу реторике, где јој је и место до даљњег. Хоћемо ли у међувремену бити реални, у часовима које су неки од искуснијих сведока исто-рије спремни да назову преломним? Реч је о дипломатском умећу да се пронађе боље решење од празног бусања праћеног потоњом етапном капитулацијом, која де факто води потпуном распарчавању животног простора Срба. Подсетимо да су већ најављиване нове мете на простору Србије где су наводно угрожена људска права, у Санџаку и Војводини. Јасно је ваљда да грађански рат, са елементима страног мешања и његовог гашења НАТО уплитањем, Србима може донети само бомбе по глави становника, у више него довољној количини.
Суочени са тим шекспировским бити или не бити, одговор су ових дана за округлим столом Медија центра у Београду тражили и неки од политиколога одговарајући на питања новинара, а у оквиру теме Треба ли очекивати интервенцију западне али-јансе на Косову и шире. Ваља одмах рећи да су се учесници макар у једном сложили: кукавички, у најгорем тренутку, подметнуто је јаје референдумског општенародног не страном посредова-њу као понуђеном решењу у датим околностима. Тако је онемогућено измештање целог проблема, смештеног данас на ивици широке ратне експлозије, на колосек политичких преговора. Истовремено и спречена могућа европска интервенција у обуздавању америчке геостратешке пенетрације на Косово. Инаџијски референдум је, дакле, супротно својој декларативној интонацији о заштити српских интереса одбацивањем посредника у дијалогу са Албанцима, отворио директни пут опцији НАТО интервенције. Практично истој онаквој каква је на корист муслимана и Хрвата изведена на територији Босне. Срби су, дакле, у корист сопствене штете призвали Бљесак нове Олује. Ако је референдум почетак пута добрих намера које могу завршити у паклу, одбацива-ње кључне тачке захтева прочитаних словенском топлином у Москви само је други корак у истом правцу – сугерисано је у Медија центру. Како је утврдио један од аналитичара, Милошевић ће недовољном кооперативношћу у Москви обезбедити, уживљавајући се у улогу цара Лазара, поводе за војно ангажовање НАТО.


У стварности, дакле у домену реалних политичких консеквенци, навлачења НАТО муња пркосним одбијањем захтева који, нажалост, имају легитимитет оверен од највиших светских форума, део је договорене политичке игре, боље речено обмане јавности – сматрају експерти. На округлом столу је тако први пут јасно и гласно споменута могућност, о којој се иначе доста дуго говори у кулоарима, да режим својом аутистичком политиком свесно надлежност за решавање свега нагомиланог испод косметског тепиха гура у руке међународној заједници. Чувајући притом преко председничке непопустљивости и ратоборних изјава Лилића и Дачића себи образ и улогу Давида који храбро пркоси Голијату..

Један од данас најближих сарадника Милана Панића, некада један од информативних стубова Милошевићевог система у потпиривању догађаја народа, који се затекао у Медија центру а у очекивању термина инаугурације нове опозиционе коалиције са апотекаром на челу, био је изненађујуће отворен. Америка је прагматична, а Милошевић је сада једини гарант са овог простора да ће договорено у четири ока бити спроведено, рекао је вашем коментатору. Ако му притом пружа одступницу да губећи на једној страни у име народа оно што је већ одређено на пупку света, на другој добија одређене гаранције за себе и фамилију на вла-сти, треба ли то видети другачије него као обострани прагматизам? Свакако, али у том, више година симулираном сукобу, неко дебело плаћа пуну цену. Зна се и ко. Да почнемо од старих девизних штедиша, па до очева и мајки који дочекују мртвачке сандуке, сада са Космета. Биће да је време да се отвори прозор на бал-канској крчми у којој је неко искључио светло. Макар зато да би цена, коју ћемо суочени са силом платити, била одмеренија и умеренија. Да коначно започнемо односе чистих руку, са светом који нас је осудио на трајни губитак међународног права, игра-јући, до сада успешно, на карту наше (Милошевићеве) некоопе-ративности


Ovo je tekst koji je moja   najava  intrenvencije od l999  pisan godinu dana ranije l998 za časopis Ogledalo  a savršeno koresrpondira  situaciji u kojoj smo sada, novi Rambuje.   
.Ništa se nije pormenilo za prošle  dve decenije . I dalje moramo da računamo NA TO. bez alternative. Ja sam  i tada sugerirao da idemo u  ugovoreni  rat o čemu sam pisao još kao dopisnik u Rimu u tekstu  "Srpska retorta". Objavljen u knjizi Balkanizacija....  To je tema od koje svi beže kao djavo od krsta  a suštinska je  jer svedoči da su  i pozicija i opoicija   marionete  službi sve vreme  od l99o i  članovi   istog  kluba postitoizma .  U kome  kao fol prtivnici  igraju lažirane utakmice  za zombiranu publiku jugoslavoidnih Srba U tom konteksti bilo koji izbori bilo kad nemaju nekakvoh značaja osim  zamene Kurte Murtom i obratno.To važi i za naredne 

Pozdrav Dragan 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИЗБОРНИ ГАЛОП ТРОЈАНСКОГ КОЊА

Потпаљивање Косова

ПОСТИЗБОРНА, НУЛТА СРБИЈА